Dinamična, poslovna, komunikativna – pamti, zapisuje, evidentira – žena 21. veka – Vesna Krstić ima 74 godine i najbolji je agent za prodaju nekretnina u Beogradu. Penzionisani pripadnik MUP-a Srbije već 20 godina radi kao posrednik u prodaji u Agenciji za promet nepokretnosti Cvetković – Roškov i o svom uspehu u radu kaže: -U agenciji Cvetković – Roškov sam od 21. jula 1999. godine i sve što sam radila za tih 20 godina, radila sam odgovorno i savesno. U poslu sam iskrena i korektna. Zato, kada prodam nečiji stan, od prodavca dobijem tri do četiri preporuke. Najviše stanova koje sam prodavala bili su po ličnoj preporuci klijenata sa kojima sam sarađivala.

Sećate li se prvog stana koji je prodat uz vaše posredovanje?
– Naravno. Bio je to stan u Ulici 11. Krajiške divizije na Labudovom brdu, drugi je bio stan na Banovom brdu, a potom kuća na Banovom brdu…

Vi ste agent koji ste prodali najviše predratnih vila na Dedinju? Kako?

– Njihova prednost je što imaju svoju porodičnu intimu, baštu, poneke i bazene, a nema buke…

Porodična intima tog dela prestonice oduvek je nosila i neke tajne, važne događaje koji su se u njima odigrali ili dogovarali…

– Prodavala sam jednu kuću na Senjaku u kojoj je predsednik Slobodan Milošević bio na tajnom sastanku sa ruskim diplomatama. Bila sam u dnevnoj sobi u kojoj su sedeli, tu je bio isti taj sto, stolice… A prodavala sam i stan Titovog ađutanta u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića.

Kakav je Titov ađutant?

– Veoma fin gospodin, penzioner. Čak mi je pokazivao rešenje o svom radnom mestu ađutanta. Kada je došao u agenciju Cvetković – Roškov da potpiše ugovor rekao je pred svima – Kod Vesne ne može ovako i onako, samo kako kaže. Pravi je partizanski komesar. Svi su se nasmejali.

Da li ste mu otkrili da ste prenzonisani pripadnik MUP-a Srbije?

– Naravno, njegov sin je sada profesor na Policijskoj akademiji. Moj bivši suprug mi je rekao da sam, kako sam se zaposlila u policiji, potpuno izmenila glas. Rođena sam u Koceljevi, malom mestu, završila učiteljsku školu i imala umilan glasić. Od kako sam se zaposlila u policiji glas mi je ogrubeo.

Šta ste radili u MUP-u?
– Radila sam od pisarnice, preko analitičke službe, nadalje u svim službama. U penziju sam otišla iz dežurne službe.

Za koje delove Senjaka i Dedinja su kupci najzainteresovaniji?

– Na Senjaku je to Topčiderska zvezda te Ulica Vase Pelagića i okolina. Kada je Dedinje u pitanju, traži se staro Dedinje. Od Ulice neznanog junaka do Ulice Mihaila Avramovića.

U kojoj od tih ulica ste prodali najviše kuća i stanova?

– Najviše kuća sam prodala u Ulici Sanje Živanović, a stanova u ulicama Vase Pelagića, Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, Šolinoj, Majora Jagodića i Vladimira Gaćinovića. Sve su to lepe ulice i lepi stanovi na Dedinju.

Kakav vam je plan za narednih nekoliko meseci?

– U februaru nisam ostvarila planirano. Događa se. Cilj mi je da do maja prodam nekoliko vertikala na Dedinju i još pet stanova.

Da li ste vi oduvek sebi postavljali ciljeve?

– Uvek sam tako radila. Sve što radim ja zapišem. I kada mi propadne posao i to upišem i pored svakog stavim datum. Posle, kada sve prođe, zovem svog prodavca, i onog kome nisam ja prodala stan, i pitam – ima li kome da me preporuči, da li neko od njegovih prijatelja ili komšija prodaje stan. Odem ponekad na Dedinje. Prošetam ulicama. Sede neke gospođe i ja im priđem i pitam da li znaju prodaje li neko u okolini kuću ili stan. Uvek se borim za svaku nekretninu.

Šta je ključ uspeha u poslu kojim se bavite?

– Odgovornost. Kada stan „stigne“ u agenciju ili ga „dobijem“ po preporuci, bitno je brzo komuniciranje sa prodavcem. To bi sada nazvali brzo korišćenje informacija. Pozove me bivši kupac ili prodavac i kaže – Vesna moj kum ili prijatelj prodaje stan. Ja se istog trenutka javim prodavcu i dogovorim kada mogu da vidim stan i ugovorimo posredovanje.

To je i odgovor na pitanje šta agent za nekretnine uvek mora da uradi?

– Upravo to. Najvežnije je odmah reagovati po primljenoj informaciji. Nadalje su bitni odgovornost, poslovnost, savesnost i veština komuniciranja. Agent za nekretnine mora da poznaje posao koji radi, da zna zakone i uputi stranku ako mu nešto nedostaje u dokumentaciji… Veoma je bitna i komunikacija sa prodavcem i kupcem.

U čemu se ona ogleda?

– Pre nego što uvedem kupca u nepokretnost kažem kupcu sve informacije o stanu, da ne bude iznenađen kada uđe. Kažem mu da je stan za sređivanje ili da je sređen, ali možda ne po njegovom ukusu ili njegovim zahtevima. Bitno je i da svaki agent bude upoznat sa tržištem nekretnina, da zna koliko košta kvadrat stana na Dedinju, koliko u Novom Beogradu, a koliko na Senjaku i Vračaru…

Kako ste uvek u toku sa cenama na tržištu?

– Pratim oglase, sarađujem sa kolegama i trudim se da saznam koliko investitori traže za novogradnju na Vračaru, a koliko u Novom Beogradu… Ne možete da znate samo cene nekretnina koje prodajete. Ja, zvanično, posredujem u prodaji nekretnina na Senjaku, Dedinju i Banovom brdu, ali posredujem i u prodaji stanova i na Vračaru, Železniku i Sremčici… Mlade kolege treba da znaju da moraju da sarađuju, da ne mogu sami da rade i da je veoma bitno poštovanje među kolegama.

Šta možete još da sugerišete mlađim agentima?

– Da gledaju da sami sebi nađu preporuke. Slažem se i prihvatam sve nove tehnologije, ali za mene je živa reč najbitnija. Ponosna sam kada dođem kod prodavca ili odvedem kupca da pogleda neki stan, a oni mi kažu – svaka čast gospođo Vesna, sve ste mi ispričali. Najbitnije je i kupcu i prodavcu dati sve informacije i da su agenti tačni i odgovorni.

Šta smatrate najvećom odgovornošću u svom poslu?

– Ako sam vam zakazala da ću doći danas da pogledam stan i dogovorimo saradnju, kako mi kažemo – da primim stan, ja u dogovoreno vreme moram da dođem. Ukoliko sam sprečena nekom višom silom, pozvaću prodavca, izviniću se. Ako sam rekla da ću biti kod nekog u 14 časova, ja ću u tačno to vreme biti. I sad me izvinite, zaista sam se dogovorila da u 14 sati budem kod jednog prodavca na Dedinju. Moram da požurim.