Kupovina malih stanova u najužem centru Beograda postaje veoma popularan trend i isplativa investicija, koja najbrže vraća uložena sredstva. Kupci koji investiraju u kupovinu malih stanova kako bi ih izdavali po principu stan na dan, računaju na potpuni povratak uloženog novca za 12-15 godina.
Matematika je prosta – manji stanovi u centru grada izdaju se mesečnoj za oko 400 evra, dok se cene izdavanja na dan kreću od 20 do 40 evra! Mesec ima 30 dana, pa ko nije lenj neka profit izračuna sam! Nešto teži rečun je ukalkulisati ovakvu investiciju u kredit, ali moguć. Osmislite svoj biznis plan u koji, kao i u svaki, morate da uračunate ulaganja i mesečne troškove, predstavite pred sebe cilj popunjenosti u prve dve godine, te od druge do pete, ali i renoviranja i zamenu nameštaja na tri do pet godina… U računicu treba staviti i u kojim mesecima su gosti najzainteresovaniji za srpsku prestonicu i tako i formirati cene. Da turista u Beogradu ima svake godine sve više pokazuju i zvanične statistike.

Najbrojniji turisti su Turci, Kinezi i Nemci

Prema podacima gradskog Sekreterijata za upravu u Beogradu je u 2018. godine zabeleženo skoro dva i po miliona noćenja gostiju. To je 14 odsto više nego tokom 2017. godine. Zbog još nepotpune regulacije i registracije svih hostela i stanova koji se turistima kratkoročno izdaju procenat od 14 odsto uvećanja ne oslikava u potpunosti stvarno stanje, kažu i predstavnici zvaničnih institucija. Mišljenja su da je u Beogradu tokom 2018. godine boravilo i do 30 odsto više gostiju nego tokom 2017. godine.

Republički zavod za statistiku iznosi podatke da je naveći porast broja stranih turista u Beogradu zabeležen u januaru (18,2%) i maju (20,7%) prošle godine. Najviše noćenja, kažu u izveštaju Turističke organizacije Beograda, ostvarili su Turci, Kinezi, Iranci, Nemci, Hrvati, Izraelci, Grci, Rusi, gosti iz SAD i BiH.

Tri pta više gostiju od evidentiranih

Kako stvari stoje sa brojem turista u prestonici Srbije, mimo papirologije institucija pitali smo Aleksandra Seničića, direktora Nacionale asocijacije turističkih agencija.

– Izneseni podaci nisu adekvatni stvarnom stanju. Oni se prikupljaju kroz naplatu boravišne takse. I ako je procenat uvećanja u odnosu na prošlu godinu prema tim podacima 14 odsto ja vam tvrdim da je to dva ili tri puta manje od realne cifre. Sigurno polovina gostiju u privatnom smeštaju u Beogradu nije prijavljena, a da vam ne pričam o tome da se boravišna taksa ne plaća ni u svim hotelima – kaže za CR blog prvi čovek YUTA uz objašnjenje kada ćemo tačno znati koliko je u Srbiji i Beogradu ostvareno turističkih noćenja – tek kada uvedemo satelitske račune koji su povezani u jedan centralni registar. Svi fiskalni računi se tada šalju u jednu aplikaciju koja tačno u vremenu i mestu beleži sve promene i tako se može drediti po kom su osnovu nastali.

-Mi ćemo ih, eksperimentalno, uvesti 2020. godine. Naš Zavod za statistiku ne prati novitete, nije tehnološki opremljen, sve je ostalo iz nekog perioda 80-ih godina prošlog veka. Zato nemamo najbolje statistike, pogotovo o individualnim putnicima. Postoje nekoliko agencija koje se bave kratkoročnim izdavanjem stanova, ali to je samo deo tržišta. Kada izađete na booking.com, ukucate Beograd i neki datum, izaći će vam 40 stranica sa stanovima koji se izdaju u Beogradu – dodaje Seničić.

Dobra lokacija je najbitnija

Pored svih nepotpunih statistika i sve većeg interesovanja turista za srpsku prestonicu prednost za investiranje u posao kratkoročnog izdavanja stanova turistima je i dalje nedovoljan broj hotela u Beogradu, zbog čega su isti precenjeni i prebukirani.

Kada neko dolazi u Beograd na dva do pet dana, više mu se isplati da iznajmi mali stan. Reč je o stanovima od 30-ak kvadrata. Ako su još adaptilni, da može da se odvoji soba, postaju idealni za iznajmljivanje poslovnim ljudima, porodicama na proputovanju ili turistima u grupama od dvoje do troje ljudi. Za ovakvu vrstu posla, bitno je da se stanovi nalaze na što boljoj lokaciji. Može se investirati i u stanove koji su dalje od centra, ali treba napomenuti da je cena izdavanja obrnuto srazmerna udaljenosti od popularnog kruga dvojke, pa će i cena izdavanja takve nekretnine po danu biti znatno niža. Baš iz tog razloga povećana je potražnja za manjim stanovima u najužem gradskom jezgru, na potezu od Skadarlije do Tašmajdana.

Pored lokacije, za investiranje u biznis izdavanja stanova po danu, treba uzeti u obzir nekoliko drugih faktora, koji će potencijalnog turistu navesti da iznajmi baš vaš stan:
• prednost imaju stanovi sa obezbeđenim parkingom
• internet, wireles, kablovska televizija
• stan mora biti funkcionalno namešten, kvalitet i estetika enterijera uvećavaju cenu
• opremljenost tehničkim uređajima i malim aparatima
• traženiji su stanovi sa centralnim grejanjem/klima uređajem

Kupovina biznisa

Mnogi su ovaj turistički trend prepoznali kao priliku za investiranje u nekretnine, pa su se odlučili da ulože u dva, tri ili više malih stanova u centru Beograda i da ih izdaju na dan. Posao sa izdavanjem naravno ne stoji u mestu već se razvija. U taj posao ulaze ne samo fizička lica, već se na tržištu pojavljuje sve veći broj agencija koje ne samo da izdaju stanove, već i dočekuju svoje goste, brinu o čišćenju, zameni posteljine…

Eto, kako se dogodi situacija da se ne prodaje tek mali stan u centru grada, već u kompletu sa njim i dobro razrađen posao! Na primer: mesto među prvih 20 na booking.com, kontakti, pozitivne recenzije, preporuke… Ko zna šta kupuje, ne čudi se ni što dvadest i neki kvadrat u centru Beograda plaća i do 70.000 evra.